Za mnoge roditelje, posebno majke, ishrana deteta nije samo deo dnevne rutine, to je izvor stalne brige, pitanja i često frustracije.
„Zašto moje dete ništa ne jede?“
„Kako opet neće supu koju je juče obožavalo?“
„Da li mu nešto fali?“
Ako se prepoznajete u ovim pitanjima, niste jedini. Hrana, i sve što je prati, često postaje polje borbe između ljubavi, kontrole i potrebe da se „uradi sve kako treba“.
U ovom tekstu ćemo objasniti zašto se to dešava, kada je razlog za brigu, a kada je u pitanju samo prolazna faza.
Izbirljivost u ishrani je normalna faza razvoja
Većina dece prolazi kroz periode kada jedu samo nekoliko namirnica i sve ostalo odbijaju.
Danas žele samo pirinač, sutra traže samo hleb, a prekosutra neće ništa.
Ovo ponašanje je tipično za razvojne faze, naročito kod dece uzrasta od 1 do 6 godina.
Deca tada:
- postaju svesna svojih izbora,
- testiraju granice,
- žele kontrolu nad svojim telom i okruženjem.
Ishrana postaje sredstvo za izražavanje te kontrole. To ne znači da nešto nije u redu, već da se dete razvija emocionalno i psihološki.
Kada treba da se zabrinete, a kada ne?
Odbijanje hrane kod dece je čest i gotovo očekivan deo razvoja, posebno u uzrastu između 1. i 6. godine. Ipak, roditelji se često pitaju, gde je granica između “normalne faze” i stvarnog razloga za brigu?
Nema razloga za brigu ako:
Dete ima dobru energiju i raspoloženje
Ako se dete igra, trči, smeje se, komunicira i generalno deluje zadovoljno, velika je verovatnoća da se ipak hrani dovoljno za svoje potrebe, čak i ako ne jede „kako bi trebalo“. Deca imaju manje kalorijske potrebe nego što roditelji često misle, posebno u fazama kada usporavaju rast.
Redovno raste i napreduje
Praćenje težine i visine kroz redovne sistematske preglede kod pedijatra je najbolji pokazatelj da li je ishrana adekvatna. Ako su krive rasta uredne, a dete napreduje u skladu sa svojim uzrastom, organizam dobija ono što mu treba, čak i uz „izbirljivo ponašanje“.
Povremeno ipak pojede raznovrsne obroke
Ako dete u toku nedelje ima makar nekoliko dana kada jede raznovrsnije (čak i ako to nije svaki dan), to se i dalje smatra uobičajenim za ovaj uzrast. Fokusirajte se na kvalitet ishrane u toku cele nedelje, a ne samo jednog dana.
Vreme za pedijatra je ako:
Dete gubi na težini
Gubitak telesne mase, posebno ako je primetan na telu (zvijene ruke/noge, opušten stomak), znak je da organizam ne dobija dovoljno kalorija ili nutrijenata. To zahteva pregled i laboratorijsku dijagnostiku.
Deluje umorno, bledo, bezvoljno
Ako je dete često pospano, nema snage za igru, povlači se, deluje bezvoljno ili nezainteresovano, moguće je da postoji nutritivni deficit (npr. gvožđe, vitamin B12, vitamin D) ili neka druga medicinska osnova.
Hranu odbija duže od 2-3 nedelje bez ikakvog poboljšanja
Ako dete konstantno odbija većinu hrane (čak i ono što je ranije volelo), i to traje više od dve nedelje, to više nije faza, već signal da treba nešto dublje ispitati. Možda postoji oralna hipersenzitivnost, refluks, problemi sa probavom ili čak psihološki uzrok.
Česte stomačne tegobe ili zatvor
Ako dete često ima bolove u stomaku, nadutost, mučninu, povraćanje ili zatvor, može se desiti da hrana izaziva nelagodnost, pa je dete počinje povezivati sa bolom i počinje da je izbegava. To je začarani krug koji treba što pre prekinuti uz pedijatrijsku podršku.
Zašto je važno konsultovati se sa pedijatrom ili nutricionistom?
Pedijatar će na osnovu pregleda i osnovnih analiza proceniti:
- da li postoji usporen rast ili razvoj,
- da li su svi vitalni parametri u redu,
- i kada je potrebno uključiti dodatne stručnjake (nutricionista, psiholog, logoped ako je u pitanju oralna senzorna poteškoća).
U mnogim slučajevima, dovoljan je samo savet stručnjaka i korekcija pristupa ishrani, uz puno strpljenja i razumevanja.
Zašto mame brinu više od tate?
Uloga majke u ishrani deteta je duboko emotivna i društveno oblikovana.
Hrana je, pogotovo u našem društvu, simbol brige, ljubavi i uspeha u roditeljstvu. Kada dete odbije da jede, majka to često doživljava lično, kao neuspeh.
Tate, s druge strane, imaju tendenciju da stvari posmatraju sa više distance, što ponekad može pomoći da se smanji napetost u vezi sa obrocima.
Balans između te dve perspektive često daje najbolje rezultate: mamina nežnost + tatina opuštenost.
Kako obrok da ne postane borba?
Evo nekoliko praktičnih saveta kako da svaki obrok ne preraste u stresnu scenu:
- Ponudite, ali ne forsirajte. Dete neće jesti više zato što ga molite ili ucenjujete.
- Ne pravite od hrane nagradu ili kaznu. Izbegavajte fraze tipa: „Ako pojedeš supu, dobićeš kolač.“
- Dajte detetu izbor. Npr: „Hoćeš brokoli ili grašak?“, čak i mali izbor daje osećaj kontrole.
- Jedite zajedno. Dete uči najviše imitacijom. Ako vidi da vi uživate u obroku, veće su šanse da i ono proba.
- Ne nudite sto opcija. Ako dete zna da će na kraju dobiti ono što želi, odbiće svaku prethodnu ponudu.
Kada ova faza prolazi?
Faza izbirljivosti u ishrani najčešće započinje oko druge godine života i može potrajati sve do polaska u školu.
Kod većine dece, ovaj period se postepeno smiruje između četvrte i šeste godine.
U tom uzrastu deca postaju otvorenija za nove ukuse, teksture i obroke, ne zato što odjednom „zavole“ brokoli, već zato što im se razvijaju socijalne veštine, radoznalost i spremnost da istražuju ono što jedu i kako jedu.
Uloga vrtića i druženja sa drugom decom je značajna.
Deca vrlo često probaju novu hranu upravo zato što vide da je drugi jedu. Takođe, postaju manje osetljiva na teksture i kombinacije ukusa koje su im ranije smetale, pa se spektar hrane koju prihvataju prirodno proširuje.
To, međutim, ne znači da će dete odjednom zavoleti baš sve što mu ponudite, neka će jela i dalje odbijati, neka će jesti samo u određenim situacijama, a neka će prihvatiti tek posle više pokušaja.
Ključ je: strpljenje, rutina i odsustvo pritiska
Roditelji, a posebno majke, često žele da „reše“ ovu fazu što pre, ali ključ je zapravo u strpljenju i umerenosti.
Kada dete oseti da neće doživeti pritisak, molbe ili pretnje za stolom, obroci postaju opušteniji, i za dete i za roditelja.
Deca imaju neverovatno izražen unutrašnji osećaj kada su zaista gladna i, ako ne postoji zdravstveni razlog, neće sebe izgladnjivati. Zato je važno imati poverenje u dečiji apetit, ali istovremeno negovati rutinu, doslednost i pozitivan ton oko ishrane.
Umesto da se svaki obrok doživljava kao potencijalna drama, pokušajte da ga posmatrate kao priliku za povezivanje i učenje, čak i kada dete pojede samo nekoliko zalogaja.
Kroz vreme, uz podršku i bez stresa, većina dece spontano prevaziđe fazu izbirljivosti i razvije zdraviji odnos prema hrani.
Zaključak
Ako niste sigurni da li je odbijanje hrane kod vašeg deteta samo faza ili je možda u pitanju nešto više, niste sami.
Tim pedijatara Viva Medic Family vam je na raspolaganju za sve nedoumice, savete, i kada je potrebno, kućne posete.
Zakažite pregled u našoj ordinaciji ili putem telefona 065 88 33 544, i razgovarajmo bez panike, bez stresa. Jer zdrav odnos prema hrani počinje uz zdravu podršku.
