Temperatura kod dece je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se roditelji javljaju pedijatru – i sasvim opravdano.
Ipak, važno je znati da povišena telesna temperatura sama po sebi nije bolest, već odbrambeni mehanizam organizma.
Drugim rečima, to je znak da se telo bori.
Svaki roditelj zna onaj osećaj kad dete postane toplo, rumeno i pogleda vas uplakano – termometar pokaže povišenu temperaturu, a vi se pitate: da li treba da dam lek? Da li da čekam? Da li je ovo opasno?
Dobra vest je da temperatura često nije razlog za paniku, a ovaj tekst će vam pomoći da razumete kada treba reagovati, a kada samo pustiti telo da se izbori.
Šta zapravo znači povišena telesna temperatura?
Telesna temperatura kod zdravog deteta može varirati u toku dana – nešto je niža ujutru, a viša uveče.
Normalna temperatura:
- do 37,5°C (mereno rektalno)
- do 37,2°C (mereno aksilarno, tj. pod pazuhom).
Sve iznad ovih vrednosti smatra se povišenom, ali to ne znači da odmah treba intervenisati.
Koje su granice povišene temperature?
- 37,5°C – 38,0°C – subfebrilna temperatura
- 38,0°C – 39,0°C – umerena povišena temperatura (febrilnost)
- preko 39,0°C – visoka temperatura
Važno je napomenuti da brojka na termometru nije uvek najvažniji pokazatelj – dete koje ima 39°C, a dobro je raspoloženo i pije tečnost, može biti u boljoj situaciji nego dete sa 38°C koje je bezvoljno i ne reaguje na okolinu.
Zašto telo diže temperaturu?
Povišena telesna temperatura je odgovor imunog sistema na napad patogena – najčešće virusa ili bakterija. Viša temperatura usporava razmnožavanje mikroorganizama i pojačava aktivnost imunih ćelija.
Drugim rečima, to je korisna reakcija.
Zbog toga ne treba automatski snižavati svaku temperaturu – u mnogim slučajevima, time se “prekida” prirodna odbrana tela.
Da li uvek treba obarati temperaturu?
Odgovor je ne!
Temperaturu treba snižavati kada dete deluje klonulo, razdražljivo, odbija da pije tečnost ili ne može da spava zbog nelagodnosti.
Ako dete sa temperaturom deluje dobro, igra se i ima dobar apetit, ne mora se odmah davati antipiretik.
Kada je temperatura signal za hitnu reakciju?
Postoje situacije kada je intervencija obavezna:
- Beba mlađa od 3 meseca sa temperaturom preko 38°C
- Temperatura preko 39°C kod dece mlađe od godinu dana
- Dete deluje vrlo loše: pospano, dezorijentisano, odbija da pije
- Febrilne konvulzije (grčevi izazvani visokom temperaturom)
- Postojanje hroničnih bolesti (npr. epilepsija, srčane mane)
- Temperatura koja traje više od 3 dana bez jasnog uzroka
Za procenu stanja ili zakazivanje pregleda, možete nas kontaktirati direktno na +381 65 883 35 44.
Kako i čime skinuti temperaturu kod dece?
Najčešće se koriste dva leka: paracetamol i ibuprofen.
Oba su efikasna, ali doziranje mora biti precizno, prema telesnoj težini deteta – i uvek uz prethodni savet pedijatra.
Naizmenično davanje ova dva leka može biti opcija u određenim situacijama (npr. kada se temperatura teško spušta), ali se ne preporučuje kao rutinska praksa bez konsultacije sa pedijatrom.
Fizičke mere poput mlakih obloga ili tuširanja mlakom vodom mogu dodatno pomoći, ali hladne obloge, tuširanje hladnom vodom i upotreba alkohola su nebezbedni i neefikasni – i treba ih izbegavati.
Koliko dugo traje virusna temperatura kod dece?
Većina virusnih infekcija kod dece, poput prehlade, gripa ili virusnog zapaljenja grla, praćena je temperaturom koja traje od 2 do 5 dana. Temperatura najčešće opada trećeg dana, ali može povremeno oscilirati i tokom oporavka.
Bitno je znati da:
- Oscilacije od pola stepena do stepen i po u toku dana su uobičajene, naročito kod virusnih infekcija i ne znače pogoršanje
- Ako temperatura traje duže od 5 dana, ili se nakon kratkog poboljšanja ponovo pojavi, potrebno je da dete pregleda pedijatar – moguće je da se radi o bakterijskoj komplikaciji
Savet: Vodite dnevnik temperature i pratite ponašanje deteta. Ako se stanje poboljšava uprkos temperaturi, najverovatnije se radi o uobičajenoj virusnoj infekciji koja prolazi bez komplikacija.
Najčešće greške roditelja
Briga za dete kada ima temperaturu je prirodna i razumljiva.
Nema roditelja koji se nije osetio bespomoćno dok gleda dete koje gori, odbija hranu ili postaje bezvoljno.
Međutim, u tim trenucima važno je ostati priseban i ne donositi ishitrene odluke. Prebrza reakcija iz straha može ponekad naneti više štete nego koristi.
Zato je korisno znati koje su to najčešće greške koje roditelji prave kod povišene temperature – i kako ih izbeći.
- Prebrzo davanje lekova već kod 37,5°C
- Kombinovanje antipiretika bez saveta pedijatra
- Davanje lekova „odokativno“ bez merenja težine
- Upotreba alkohola za obloge
- Smanjen unos tečnosti jer se „dete znoji, pa bolje da ne pije“
Kada se javiti lekaru?
Uvek kada postoji zabrinutost roditelja, nedoumica ili sumnja u ozbiljnost stanja, savet je da se dete pogleda. Nijedan tekst ne može zameniti pregled deteta, ali može pomoći da procenite ozbiljnost.
Ne odlažite kontakt sa lekarom ako:
- Dete odbija tečnost
- Pojave se osip, krkljanje, otežano disanje
- Dete ima povraćanje ili dijareju uz visoku temperaturu
- Temperatura se ne spušta ni posle lekova
Ako imate bilo kakvih nedoumica ili vam je potreban savet u vezi sa temperaturom vašeg deteta, kontaktirajte nas na broj telefona +381 65 883 35 44.
Naš pedijatrijski tim vam je na raspolaganju za stručan savet i podršku.
Zaključak: Ne lečite broj – lečite dete
Termometar je samo alat, ali je ponašanje deteta najvažniji pokazatelj. Temperatura je često samo znak da imuni sistem radi svoj posao. Budite smireni, pratite dete, nudite tečnost i obarajte temperaturu kada za to postoji razlog – ne iz navike.
Prava podrška detetu u toku bolesti počinje razumevanjem šta se u telu dešava – i poverenjem u to da većinu infekcija dete može da pobedi uz malo vaše pažnje, ljubavi i topline.
